ЋИРИЛИЗАЦИЈА
Пратите нас и на:
  • Почетна страница
  • О нама
    • Контакт
    • Медији
  • Галерија
  • Граматичке лекције
  • Вијести из свијета ћирилице
  • Занимљивости
    • Познати о ћирилици
    • Занимљивости о писцима
    • Потписи познатих Срба
  • Купујмо српско

Акција: Донирајте ћириличне књиге за Србе у Хрватској! 

8/30/2015

0 Comments

 

     Српски сабор Заветници Вас позива да се придружите акцији прикупљања нових и старих издања књига које су објављене на ћириличном писму. Прикупљене књиге ће бити подељене библиотекама у Републици Хрватској у оним местима где Срби чине већину или велики део становништа. 

Picture

     Сматрајући да кроз оваква ангажовања доприносимо очувању српске националне заједнице и српског културног идентитета у Републици Хрватској, Заветници овим путем подржавају поменуту акцију коју је покренула организација Српски народни форум из Вуковара. 


За све информације у вези са донацијом књига можете се обратити на број телефона: (00381) 064 338 28 63 


Српски сабор Заветници 


Преузето са: заветници.рс

0 Comments

„Мекдоналдс“ у ЕУ, а на ћирилици

8/23/2015

0 Comments

 

     Чак је и Рипли забележио у „Веровали или не“ да смо јединствени у свету по томе што имамо једно слово за један глас. Ето бренда држави.


       Кадa одете у Грчку на летовање, проверите колико новина тамо излази на латиници. У Јапану, конкретно у Осаки, једва смо се колега и ја сналазили да пронађемо свој хотел у низу уских сличних уличица, јер се разликовала само једна зграда по томе што је имала на себи натпис на енглеском (био је то „Tokyo Наnds“), остало је било на јапанском.

Picture
Picture

     Да не идемо тако далеко, отиђимо до Бугарске. Комшије показују да није тешко сачувати своје писмо и при томе не угрозити друге, и то на примеру ни мање ни више него „Мекдоналдса“. Довољно је отићи у Софију, кад тамо – „Мекдоналдс“ на ћирилици. У Европској заједници. Невероватно. Могу да замислим какво би згражавање такав натпис изазвао у нашој земљи.

     Пошто ће ово што сам рекао некима који не воле да иду у сиромашну Бугарску, без обзира на чланство суседа у ЕУ, већ само на Запад, изазвати сумњу, а ја немам материјални доказ, ево једног из Русије. Исто су урадиле и баћушке, а то сам снимио у Москви августа 2013.

     Лукови монументалног „М“ урађени у духу античког Рима, асоцирају на империју друге половине 20. века – САД. У ћириличном издању потпуно су задржани као и облик осталих слова. Недавно прочитах како се и Американци утркују да оду на Кубу пре „Мекдоналдса“. После ништа неће бити као пре. Свесни су и сами да је то симбол моћи њихове државе. Када се амерички државни пројекат не буни због ћирилице, чак им подиже рејтинг и имиџ, доприноси успешности посла, зашто би неко код нас имао нешто против истог писма?

     Баш та различитост јесте лепота света, а не униформисаност. Ми морамо да поштујемо и негујемо оно што имамо у интересу свих других. Када би космополите неко у нашој земљи питао да ли се слажу с програмом очувања горила у Габону, свесрдно би се заложили, али са очувањем ћирилице у Србији, већ не би. А и једно и друго одумире.

     Уз то, ни све ћирилице нису исте, лингвисти веле да је српска најсавршеније писмо на планети, јер имамо један глас за једно слово. Пишемо као што говоримо, што би рекао Вук, кога би многи да забораве. Подједнако је важно што читамо како је написано, дакле не „NJ” како се бележи латиницом, него „Њ”, односно не „конј” него „коњ”.

     Руси два гласа стављају у једно слово, на пример „ја” („Я”) па два сугласника заједно „шћ“ (пишу га „Щ“)… Није овај текст русофилски, већ србофилски став научен на кратком курсу код Јеврејина, у коме се штити своје, без намере да се неко други угрози и уз дубоко поштовање туђег.

     Чак је и Рипли забележио у „Веровали или не“ да смо јединствени у свету по томе што имамо једно слово за један глас. Ето бренда држави!

     Имамо 30 огромних разлога, од А до Ш, да сачувамо у име планете нешто што је најсавршеније и што и другима може да служи за пример! То би требало да истичемо, а не да га се срамимо и да га поништавамо. Радимо то свакодневно, пени по пени, пару по пару, слово по слово, таблу по таблу, новине по новине, искључиво у сопственом интересу и већ ће нам бити много боље. Пођимо од Азбуке.

Уредник у „Спортском журналу“



Драгослав Вишњић


Преузето са сајта Политике

0 Comments

Румунија:Бесплатан јавни превоз за све који читају

8/20/2015

0 Comments

 
Picture
     Румунски град Клуж-Напока у Трансилванији први је у свијету омогућио бесплатан градски превоз свим путницима који читају књигу у аутобусу.
     Иницијативу је покренуо млади активиста Виктор Мирон, у намјери да подстакне људе да више читају књиге док се возе у јавном превозу.

     Он је иницијативу поднио општинским властима прошле године, а она је усвојена у јуну ове године када су током неколико дана путници са књигама у рукама могли бесплатно да се возити, пише "Борд панда" (Боред панда).

     Мирон је сличну акцију организовао и почетком прошле године, када је уочивши да људи добро реагују на попусте, предложио градској скупштини Клужа да прве недјеље сваког мјесеца људи који читају књигу током вожње аутобусом путују бесплатно.

     Након што су власти прихватиле концепт, већ првог дана Сајма књига више од 1.200 људи путовало је бесплатно.

     Виктор Мирон залагао се и за друге кампање у којима је промовисао читање.

     Једна од њих је пројекат „bookface“, који подразумијева да сви људи који као профилне фотографије на Фејсбуку имају књиге, добијају најразличитије попусте у књижарама.

     Према истраживању румунског Института за социологију, 22 % младих Румуна уопште не чита, док једно од петоро младих чита само једну књигу годишње.




Извор: ГлобалЦир, Фронтал.ба
Са  (тзв.)„хрватског“ и „бошњачког“ језика превели чланови Управе Ћирилизације

0 Comments

    Архива:

    February 2022
    August 2017
    March 2017
    January 2017
    December 2016
    September 2016
    August 2016
    February 2016
    January 2016
    December 2015
    November 2015
    October 2015
    August 2015
    July 2015
    June 2015
    May 2015
    February 2015
    August 2014

    Аутори:

    Уредништво сајта и странице „Ћирилизација“

Powered by Create your own unique website with customizable templates.