|
Српски сабор Заветници Вас позива да се придружите акцији прикупљања нових и старих издања књига које су објављене на ћириличном писму. Прикупљене књиге ће бити подељене библиотекама у Републици Хрватској у оним местима где Срби чине већину или велики део становништа.  Сматрајући да кроз оваква ангажовања доприносимо очувању српске националне заједнице и српског културног идентитета у Републици Хрватској, Заветници овим путем подржавају поменуту акцију коју је покренула организација Српски народни форум из Вуковара.
0 Comments
Чак је и Рипли забележио у „Веровали или не“ да смо јединствени у свету по томе што имамо једно слово за један глас. Ето бренда држави.
Да не идемо тако далеко, отиђимо до Бугарске. Комшије показују да није тешко сачувати своје писмо и при томе не угрозити друге, и то на примеру ни мање ни више него „Мекдоналдса“. Довољно је отићи у Софију, кад тамо – „Мекдоналдс“ на ћирилици. У Европској заједници. Невероватно. Могу да замислим какво би згражавање такав натпис изазвао у нашој земљи.
 Румунски град Клуж-Напока у Трансилванији први је у свијету омогућио бесплатан градски превоз свим путницима који читају књигу у аутобусу.
Иницијативу је покренуо млади активиста Виктор Мирон, у намјери да подстакне људе да више читају књиге док се возе у јавном превозу. Он је иницијативу поднио општинским властима прошле године, а она је усвојена у јуну ове године када су током неколико дана путници са књигама у рукама могли бесплатно да се возити, пише "Борд панда" (Боред панда). Мирон је сличну акцију организовао и почетком прошле године, када је уочивши да људи добро реагују на попусте, предложио градској скупштини Клужа да прве недјеље сваког мјесеца људи који читају књигу током вожње аутобусом путују бесплатно. Након што су власти прихватиле концепт, већ првог дана Сајма књига више од 1.200 људи путовало је бесплатно. Виктор Мирон залагао се и за друге кампање у којима је промовисао читање. Једна од њих је пројекат „bookface“, који подразумијева да сви људи који као профилне фотографије на Фејсбуку имају књиге, добијају најразличитије попусте у књижарама. Према истраживању румунског Института за социологију, 22 % младих Румуна уопште не чита, док једно од петоро младих чита само једну књигу годишње. Извор: ГлобалЦир, Фронтал.ба Са (тзв.)„хрватског“ и „бошњачког“ језика превели чланови Управе Ћирилизације |
