На свечаној академији под називом „Истина о Србима“ која је одржана 28. децембра 2015. године у Градишци (Република Српска), присутнима се, између осталих, обратио и предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Градишци, архијерејски намјесник Мирко Милисавић. Он је у свом обраћању нарочит акценат ставио на очување српског језика и српског писма-ћирилице. Говор вам преносимо у потпуности.
Господине начелниче, господине предсједниче СО-е, господо начелници општинских ресора, даме и господо, драга браћо и сестре!
„У име Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Градишка и у своје лично име, све Вас срдачно поздрављам и захваљујем што сте дошли у овај Храм културе на представљање осамнаестог по реду Зборника „Истина о Србима“ и седамнаестог „Градишког Зборника“.
„Европа ће учити српски језик да би могла уживати у љепоти њиховог народног и духовног стваралаштва! - са усхићењем је рекао њемачки писац Јакоб Грим.
Но, пошто Европа данас не мари много за нас, на нама је да језик и писмо чувамо као двије велике светиње српскогаа народа. Српски језик и ћирилица су два моћна оружја за постојање и трајање српског народа у овако незавидној политичкој свакодневници.
Не, малим, него заборавним народима, пријети нестајање на културној мапи Европе. По том питању, Никола Тесла нас опомиње: „Срби су европски народ великих идеја, али и кратког памћења.“
Сем тога, прије Тесле био је свјестан и родоначелник српског рода, Свети Симеон Мироточиви и у завјет нам оставио да чувамо језик и писмо, и ако се тога завјета будемо држали, никада покорени бити нећемо. Јер: „Падне ли ум, онда пада све,“ - рече Свети Симеон Нови Богослов.
Дозволите ми да на једној страној ријечи покажем колико нас може заробити и ништа нам битно не рећи. Та ријеч је „депопулација“. А када је изрекнемо на српском језику - она значи изумирање, нестајање и ишчезавање народа. Такво значење ријечи за нас има тежину и обавезу да се боримо за светињу живота и његове културе рађања.
Благословено вријеме је најбоље „решето“ кроз које нам се нуди да под плаштом Православља и ревизијом историје просијемо и поставимо многе пропуштене ствари на своје мјесто.
На крају опет понављам: Европа, а ни свијет, не морају да уче српски језик и ћирилицу, али зато ми учимо и чувајмо и једно и друго. Своје, Богом дане, животне просторе оградимо ћирилицом.
Захваљујем свима који су помогли да и „Градишки Зборник“ и Зборник „Истина о Србима“ буду вечерас пред нама. Награђенима честитам, а осталим учесницима топло захваљујем.
У нади да духовно богатији одлазимо са ове културне манифестације, уз жељу да нам идућа година буде боља, нека благослов Божији буде са свима нама. Амин!“
„У име Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Градишка и у своје лично име, све Вас срдачно поздрављам и захваљујем што сте дошли у овај Храм културе на представљање осамнаестог по реду Зборника „Истина о Србима“ и седамнаестог „Градишког Зборника“.
„Европа ће учити српски језик да би могла уживати у љепоти њиховог народног и духовног стваралаштва! - са усхићењем је рекао њемачки писац Јакоб Грим.
Но, пошто Европа данас не мари много за нас, на нама је да језик и писмо чувамо као двије велике светиње српскогаа народа. Српски језик и ћирилица су два моћна оружја за постојање и трајање српског народа у овако незавидној политичкој свакодневници.
Не, малим, него заборавним народима, пријети нестајање на културној мапи Европе. По том питању, Никола Тесла нас опомиње: „Срби су европски народ великих идеја, али и кратког памћења.“
Сем тога, прије Тесле био је свјестан и родоначелник српског рода, Свети Симеон Мироточиви и у завјет нам оставио да чувамо језик и писмо, и ако се тога завјета будемо држали, никада покорени бити нећемо. Јер: „Падне ли ум, онда пада све,“ - рече Свети Симеон Нови Богослов.
Дозволите ми да на једној страној ријечи покажем колико нас може заробити и ништа нам битно не рећи. Та ријеч је „депопулација“. А када је изрекнемо на српском језику - она значи изумирање, нестајање и ишчезавање народа. Такво значење ријечи за нас има тежину и обавезу да се боримо за светињу живота и његове културе рађања.
Благословено вријеме је најбоље „решето“ кроз које нам се нуди да под плаштом Православља и ревизијом историје просијемо и поставимо многе пропуштене ствари на своје мјесто.
На крају опет понављам: Европа, а ни свијет, не морају да уче српски језик и ћирилицу, али зато ми учимо и чувајмо и једно и друго. Своје, Богом дане, животне просторе оградимо ћирилицом.
Захваљујем свима који су помогли да и „Градишки Зборник“ и Зборник „Истина о Србима“ буду вечерас пред нама. Награђенима честитам, а осталим учесницима топло захваљујем.
У нади да духовно богатији одлазимо са ове културне манифестације, уз жељу да нам идућа година буде боља, нека благослов Божији буде са свима нама. Амин!“
Изрекао: прот. нам. Мирко Милисавић, архијерејски намјесник градишки, 28.12.2015. Градишка