Поводом програма који је покренуло Друштво за српски језик-МАРТ, МЕСЕЦ ЈЕЗИКА, ученице СШ „Драгачево” из Гуче, направиле су пано, уз помоћ својих професорки, под слоганом „ЛИЦЕ ћириЛИЦЕ”.

​Ученице које су учествовале у прављењу паноа су: Кристина Аврамовић, Теа Милетић, Маја Броћић и Викторија Ристић. Идеју и помоћ су им пружиле професорке Неда Пуношевац, Ивана Чапрић и Тијана Бекчић. Подстичемо и друге да се укључе у програм, како бисмо приказали величину и лепоту наше ћирилице!

Изражавамо нарочито задовољство и велику радост јер се и Ћирилизација нашла на овом дивном паноу и захваљујемо свим ученицама и професоркама које су учествовале у овој дивној акцији.
​
#ЗАЈЕДНО за спас ћирилице!

Закони се, изгледа, доносе фолклорно, а њихова примјена сачекаће да на врби роди грожђе.

​Иако смо се МУП-у Републике Српске обратили путем друштвених мрежа у мају 2020. године, тј. чим смо сазнали да их користе, на одговор смо чекали скоро пуне двије године, тачније до 1. фебруара ове, 2022. године.

Не сумњамо да наши читаоци знају, али ваља напоменути због оних који можда нису упућени, да је разлог нашег писања ћирилица. Наиме, МУП Републике Српске на званичним налозима на друштвеним мрежама користи искључиво латиничко писмо, иако је простор дјеловања МУП-а Републике СРПСКЕ (!!!) насељен у највећој мјери српским становништвом. 

Наравно, нама не смета употреба латинице, већ чињеница да се опет (по ко зна који пут) дискриминишу Срби (бар они који користе ћирилицу) као већински народ. Не можемо а да не изразимо сумњу да неко из Федерације Босне и Херцеговине или Хрватске прати МУП Републике Српске.

Како бисмо исправили ову неправду, одлучили смо да пишемо МУП-у Српске путем Инстаграма и Фејсбука, односно апликације Месинџер. Након скоро двије године добили смо и одговор. Кратак, али исто толико и садржајан.

Ћирилизација: „Можемо ли вас замолити да нам објасните зашто приликом уређивања профила (исписивања његовог имена, писања објава и др.) користите искључиво латиничко писмо, односно зашто не користите ћириличко писмо?
 
Народна Скупштина Републике Српске је 15. септембра изгласала Закон о српском језику и ћирилици који предвиђа да све републичке и јавне институције користе ћириличко писмо као примарно.
 
Нажалост, МУП Српске, који треба да буде гарант спровођења закона у Републици Српској не користи ћирилицу на друштвеним мрежама.
 
Надамо се да ћете наше обраћање схватити добронамјерно.
 
С поштовањем,
Уредништво Ћирилизације”

МУП: „Поштовани, Наведени Закон се не односи на друштвене мреже.
С поштовањем,”

*Порука коју смо добили са званичног Инстаграм налога МУП-а Републике Српске је, наравно, писана латиницом. Ми смо одлучили да је у овом чланку пресловимо на српско писмо.
Запета испред затворених наводника није наша грешка, већ грешка у куцању уредника налога МУП-а или избјегавање потписивања.

Без обзира на то што смо новодонесени Закон споменули успут, као још један разлог за употребу ћирилице, уредник овог налога успио је да прочита само ту реченицу. Због тога се јавила неопходност нашег додатног  обраћања:

”Поштовани,

Овдје није ријеч само о Закону који је недавно донесен.
 
Овдје је ријеч о томе да сте ви МУП Републике СРПСКЕ (не знамо да ли се неко стиди овог назива, али ми не). Већинско становмиштво Републике Српске је српско. Зар не сматрате да треба да нам се обраћате српским писмом?
 
Хоћете ли рећи да ћирилицу треба користити само тамо гдје нас закони обавезују?
 
Да ли то значи да на тај начин желите да дискриминешете Србе и све оне који се служе ћириличким писмом?
 
Ако је дискриминација Срба намјера МУП-а Републике Српске, реците да знамо. Ако није, зашто онда не користите ћирилицу?”

Очекивано, на ову поруку нисмо добили одговор. Само обавјештење од Инстаграма да је порука виђена. 

Ни ово, свакако, није био разлог да одустанемо од наше намјере. Путем мејла смо се обратили Одјељењу МУП-а за односе са јавношћу, тачније начелнику Одјељења и портпаролу МУП-а. Одговор, до закључења овог чланка, а након више од 10 дана, није стигао.

Не знамо постоји ли други начин осим законског (али не фолклорног, већ правог) да се Срби опамете, али МУП Републике Српске, изгледа, нема намјеру да пише писмом већинскон народа док у неком новом закону не буде писало: МУП Републике Српске мора писати ћирилицом на друштвеним мрежама. 

Ако се то и деси, молимо предлагаче закона да тачно наведу које су друштвене мреже у питању, као и да наброји сва слова, јер свака друга опција оставља простор некоме у плавој униформи да каже „али то не пише у закону”.

Текст: Ћирилизација

На нашу молбу да нам пошаље неколико основних података, како бисмо саставили фејсбук објаву, Никола Галић шаље нашем уредништву цијелу једну причу. Причу вриједну пажње, поштовања и дивљења - причу која заслужује много више од једне фејсбук објаве!

Бањалука поново има своје ћирилично пиво и на то треба да буде поносна!

     Производња пива у кућној радиности као хоби ме је заинтересовала средином 2014. године, а идеја о сопственој малој пивари родила се у моменту када сам пробао своје прво пиво које сам направио у кућним условима. Тај моменат је био у мају 2015. године, а већ на прољеће 2017. године занатска пивара Горштак је и званично почела са радом. У међувремену сам у кућним условима направио преко 70 тура пива и ту је било много експериментисања, успјеха и промашаја, учења из својих грешака и пажљивог биљежења свих детаља о производњи сваке туре, што је на крају резултовало са четири финална рецепта за пива која сада имамо у продаји и још неколико њих за пива која ће тек изаћи на тржиште. Чврсто вјерујем у ову идеју и у њу сам уложио све што имам. Изузетно ми је драго што сам наишао на велику подршку и код знаних и незнаних људи, што се нарочито видјело током crowdfunding кампање за прикупљање дијела новца за пивару прошлог љета. Неописиво је лијеп осјећај када својим рукама ствараш нешто што усрећује људе а истовремено настављаш традицију производње пива која траје преко 10 000 година. У пивари се мање-више све ради ручно, што захтијева много физичког рада и посвећености, стрпљења, али љубав према овом послу је нешто што ме тјера даље. Зна се десити да радни дан потраје и 12 сати а за то вријеме попијем можда једну чашу воде и тај дан завршим са два колиграма мање.
     Пиво је у продаји на преко 15 локала и маркета у ширем центру Бањалуке за сада. Посјетите званичну интернет страницу пиваре www.gorstak.beer и откријте која су то мјеста као и остале информације везано за пивару и пиво уопште.

Зашто ћирилица?

     Често ми постављају то питање и ја увијек прво одговарам са „Зашто да не?“ Ћирилица је неодвојиви дио нашег идентитета и ако занемаримо своје писмо и свој језик нестаћемо као народ. Сваки народ треба да његује, поштује и штити своју културу и традицију, наравно никад на штету или угрожавање других. Иако сам по струци професор енглеског језика боли ме чињеница што је већина натписа угоститељских, продајних и других објеката у мом граду на енглеском језику и то углавном „лошем“ енглеском. Већина произвођача и продајних ланаца избјегава ћирилицу из комерцијалних разлога, што је по мени бесмислено. Квалитет самог производа је најважнији. Без икаквих проблема сам своје пиво излагао на фестивалима у Загребу и у Мостару са све ћириличним етикетама, рекламним материјалом и др. Једина „замјерка“ коју сам добио у Загребу је што нисам понио више мајица (које су такође на ћирилици) јер су људи хтјели да их купују. Са тих дешавања носим само најбоље могуће утиске.
​
    Путовао сам по свијету и знам да се нарочито цијени посебност и различитост коју нека средина има у односу на ону другу. Када њемачки туриста дође овде он не жели да види и пробава оно што му је доступно и у Франкфурту, већ нешто локално, домаће, другачије. Али без обзира, ми не треба да чувамо своје писмо због тог њемачког туристе већ због нас самих - поготово у вријеме када нас је све мање и када млади масовно одлазе са ових простора у потрази за нормалним животом и средином гдје ће најважније бити њихово знање и вјештине а не припадност странци или нацији. 

     Сигурни смо да Вас занима и то гдје можете купити ово домаће пиво и зато Вам доносимо списак продајних објеката и локала у Бањалуци, а у којима можете уживати кушајући Горштак:

Tri Paprike
Banjalucki Splav
Tropic
S Caffe
Restoran Kazamat
Caffe Gatto
Rock Symphony
KSET Pab
Market Zrno - Slatinski Vrt
Igra Mečka
ZEN - restoran zdrave hrane
Coffee Annan cafe
Tvornica
Shamrock Pub
Combo Caffe Banja Luka
Caffe Lu

Живјели!!!

Фејсбук страница Горштак-а
​Интернет сајт Горштак-а

     У сриједу, 15. марта, 2017. године, у Бијељини је одржана манифестација под називом „Српски језик и ћирилица на инфузији српског немара“, а у организацији ученика III 6 разреда Пољопривредне и медицинске школе.

Извор: Арена ТВ

   Тачно у поноћ, Ћирилизација ће и ове године свечано отворити Божићну сезону ћириличних статуса.